Sombor, 27. novembar – Gradski muzej Sombor, Institut Servantes i Ambasada Španije u Beogradu organizuju izložbu velikog španskog slikara Huana Miroa pod nazivom Magija Huana Miroa: crteži i grafike. U okviru izložbe biće predstavljeni, po prvi put u našoj zemlji, orginalni crteži i grafike. Izložba se svečano otvara u četvrtak, 27. novembra, u 13:00 u Gradskom muzeju Sombor. Izložba će biti otvorena do 20. decembra. Radno vreme galerije svakog radnog dana od 9 do 18h, i vikendom od 10 do 18h.

Povodom obeležavanja 125 godina od osnivanja Gradskog muzeja Sombor, Gradski muzej Sombor, Institut Servantes i Ambasada Španije u Beogradu imaju zadovoljstvo da predstave vrednu kolekciju orginalnih crteža i grafika velikog španskog slikara Huana Miroa. Zahvaljujući zajedničkom naporu ove tri ugledne institucije posetioci će imati priliku da uživaju u šezdeset i tri dela, koja nas, prema rečima kustosa izložbe Marise Oropese, uvode u jedan poetičniji i veseliji Miroov svet.

Izložba Magija Huana Miroa: crteži i grafike (šp. La magía de Miró: dibujos y grabados) bila je izložena 2007. u Argentini (Buenos Aires) i u toku 2008. u Urugvaju (Montevideo) i Španiji (Valjadolid). Dela su pojedinačno izlagana na mnogobrojnim kolektivnim izložbama širom sveta. Prilikom izbora dela, kustos iz Španije Marisa Oropesa, vodila se hronološkim kriterijumom. Sva dela potiču iz njegove poslednje epohe i zbog toga imaju posebnu vrednost s obzirom da se mogu videti nove tehnike koje je primenjivao kao što su različiti monotipovi (otisci), vosak, šmirgla, izgužvan papir i sl. Isto kao i u slikarstvu, Miro crteže i grafike stvara brzo i lako, povremeno služeći se sopstvenim prstima kao glavnim instrumentom za stvaranje dela. Posebno se ističe delo “Aidez l’ Espagne” (Pomozite Španiji) zbog svoje istorijske vrednosti. Miro je sliku realizovao 1937. godine sa željom da svetu ukaže na situaciju u Španiji za vreme Španskog građanskog rata i da zatraži pomoć od evropskih zemalja u borbi protiv fašizma.

Huan Miro je rekao: „Slikarstvo i poezija spajaju se poput vođenja ljubavi, to je razmena krvi, potpuno predavanje, bez ikakve mudrosti, bez ikakve zaštite“.  Marisa Oropesa, kustos izložbe, ističe da je Huan Miro kao i na svojim platnima slobodno izražavao svoje ideje u kojima se stapaju pitomost i nasilje, jasnoća i tama, radost, neuobičajene pojave...Kod Miroa nema ničeg apstraktnog, uvek je imao reference u konkretnim stvarima. Nije ih predstavljao onako kako ih vidimo, već onako kako ih je osećao ili kako bi voleo da ih mi osetimo. Slikar je priznao da svaki trun prašine poseduje jednu divotu, dušu i da mu najjednostavnije stvari daju ideje. Ali da čovek treba da sačuva dovoljno iskrenosti i čistoće da bi bio ganut.

Izložba je realizovana uz podršku Ministarstva za kulturu Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu i Opštine Sombor.

Femme devant la line - 1977.

 

Biografija

 

1893.	Rođen u Barseloni, 20. aprila.
1907.	Pohađa Ekonomsku školu u Barseloni i pararelno Višu školu industrijskih i lepih umetnosti
1910.	Radi kao računovođa u firmi Dalmau i Oliveres
1912.	Upisuje umetničku školu Fransesk Gali
1915.	Pohađa časove crtanja u školi »Cercle de Sant Lluc«
1918.	Otvara prvu individualnu izložbu u galeriji trgovca umetninama Đozepa Dalmaua u Barseloni
1920.	Putuje u Pariz po prvi put, upoznaje Pikasa i uspostavlja kontakt sa avangardistima
1921.	Seli   Seli se u Pariz gde upoznaje Antonina Artoa, Andrea Masona, Mišela Lerisa, Roberta Desnosa, i ostale avangardiste.Dalmau organizuje Miroovu prvu izložbu u pariskoj galeriji »Le Licorne«.
1932.	Radi dekoraciju i kostime za balet »Jeux d`enfants« za baletsku kompaniju Ruski balet.
1933.	Iz finansijskih razloga, porodica se seli u Barselonu, u kuću »Passatge del Crédit«. Takozvane »divljačke slike« odražavaju uznemirenost zbog tragičnih istorijskih događaja koji su usledili.
1936.	Po izbijanju Španskog građanskog rata, porodica se ponovo seli u Pariz, sedište španskih izbeglica. Tamo živi do 1940.
1937.	Pohađa časove crtanja u školi »Grande Chaumière”. U Paviljonu republike Španije na Internacionalnoj izložbi u Parizu izlaže svoj mural »Žetelac« .
1940.	U januaru završava prvu »Konstelaciju«, poslednju će slikati na Palma de Majorci, gde se seli pred neizbežnom nemačkom okupacijom.
1941.	Prva velika retrospektivna izložba u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku.
1947.	Naručuju veliki mural za hotel Terrace Plaza u Sinsinatiju, zbog čega se seli u Njujork na osam meseci. Učestvuje na izložbi nadrealista koju organizuju Dišan i Breton.
1950.	Radi na muralu za univerzitet Harvard, koji je naručio Valter Gropijus.
1954.	Dobija Veliku nagradu za grafiku na Venecijanskom bijenalu.
1956.	Seli se u rezidenciju »Son Abrines« na Palma de Majorci i radi u velikom studiju koji je dizajnirao Žozep Ljorens Artigas.
1958.	U saradnji sa Žozepom Ljorensom Artigasom realizuje mural »Mur del sol i Mur de la luna« za zgradu Uneska. Dobija nagradu fondacije Gugenhajm.
1962.	Retrospektiva u Nacionanom muzeju moderne umetnosti u Parizu.
1975.	Otvara se Fondacija Huan Miro u Barseloni
1983.	Umire 25. decembra u glavnom gradu Balearskih ostrva. Sahranjen je u Barseloni

 

 

Miro: poetika boje

 

Marisa Oropesa

Kustos izložbe

 

“Nadrealizam mu duguje najlepše pero svog šešira«

Andre Breton

 

»Psihički automatizam« Andrea Bretona uticao je na sve stvaraoce koji su ga sledili u avanturi nesvesnog. Miro polazi od sećanja i od iracionalnog kako bi stvorio dela koja predstavljaju vizuelno izmeštanje poezije nadrealizma. Od svih autora okupljenih oko smernica nadrealizma, Miro je predstavljao najčistiji izraz ovog pokreta, stvarajući u svojim delima jedan poetski i sanjalački univerzum.

 

Međutim, kada govorimo o Mirou, mislimo na maštovite, gotovo infantilne crteže. I pored takve spoljašnosti, ovi crteži nas približavaju jednom svetu koji smo zaboravili. Miro prikazuje ono što više ne vidimo, ono što više ne čujemo; ne izmišlja, već nas približava nevidljivim stvarnostima jednog sveta koji je samo on, kao umetnik, sposoban da predstavi. Kosmos, muzika, predmeti puni života, lirike, glavne su teme koje vrlo vešto plasira preko čistih, harmoničnih linija veličajući poetiku duha. Moguće da je upravo njegova sposobnost pronicanja u tajne prirode ono što mu je omogućilo stvaranje tih epskih pesama o kosmosu.

 

Prikazivao je sve one potrese koji su drmali Evropu. Ratovi su kod Miroa autentične bure koje se reflektovane na njegovim delima. Vodeću ulogu dobijaju elementi koje je ranije zapostavljao, kao što je noć, dok neke druge, poput ljudskih figura, prikazuje na okrutan način. Žena se transformiše u jedno tragično, deformisano i agresivno biće.

 

Miroovo delo bilo je pod uticajem velikih umetničkih pravaca njegovog vremena, preplitale su se teorije kubizma, sa elementima fovizma, automatizujući na taj način njegovu izvanrednu maštovitost. Tako je od kubizma naučio da predmeti mogu da se transformišu u ravni i krugove koji su mu pomogli da stvori svoja imaginarna bića.

 

Susret sa Bretonom 1923. godine odveo ga je u evoluciju ka nadrealističkom svetu u kome se žene mešaju sa pticama i drugim živim bićima; uobličavao je tako svoje snove sa namerom da stvori jedan novi svet koji je veseliji od stvarnosti. Uspeva da stvori taj univerzum u kome se žive boje i čudne figure pojavljuju kao protagonisti. Ipak, u odrećenim situacijama, njegovi potezi prestaju da budu veseli i bezbrižni i tonu u duboku misteriju, njegove kompozicije postaju zamračene stvorenjima oštrih noktiju i zuba u obliku testere.

 

Miro je zahvaljujući Paulu Kleu zavoleo linearnu konfiguraciju i stvaranje eteričnih ambijenata i bogato iznijansiranih hromatskih polja. »Infantilne« kaligrafije ovog švajcarsko-nemačkog slikara prisutne su u Miroovom delu nastalom tih godina, naročito tokom tridesetih godina. U istom tom periodu upoznaje Aleksandra Kaldera, sa kojim će ostvariti čvrsto prijateljstvo.

 

Žoan Miro je bio dinamičan umetnik, privučen svim onim mogućnostima koje umetnost nudi: slikarstvo, vajarstvo, grafika, keramika. Krajem dvadesetih godina počinje da eksperimentiće sa litografijom i grafikom, neograničavajući se samo na klasično već koristi i nove tehnike poput zgužvanog papira. Boje, kompozicija elemenata, arabeske, krugovi, linije...stapaju se u jedan koloristički i veseli univerzum koji odiše njegovom inovativnom i kreativnom sposobnošću. Isto kao i u slikarstvu, Miro stvara brzo i lako, povremeno se služeći sopstvenim prstima kao glavnim instrumentom za stvaranje dela.

 

Kolekcija koja je ovde prikazana ima za glavni cilj da nam približi majstorstvo ovog španskog umetnika na polju crteža i grafike.

 

Isto kao i na svojim platnima, Žoan Miro je slobodno izražavao svoje ideje u kojima se stapaju pitomost i nasilje, jasnoća i tama, radost, neuobičajene pojave...Poput pesnika koji na papiru prikazuje svoja osećanja, Miro radi isto. Umetnik bi rekao: »Slikarstvo i poezija spajaju se poput vođenja ljubavi; to je razmena krvi, potpuno predavanje, bez ikakve mudrosti, bez ikakve zaštite«. Možda je upravo ova fuzija slikarstva i poezije ono zbog čega se Miro smatra najboljim ilustratorom pesničkog dela Tristana Zare. Noć, muzika, zvezde...zauzimaju glavno mesto u njegovom stvaralaštvu, njegova poezija udaljava se od stvarnosti iako uvek čini deo nje, pretvarajući se u jednu eteričnu poeziju.

 

Ovom prilikom, zahvaljujući Institutu Servantes, možemo da uživamo u razgledanju ova šezdeset tri dela koje nas uvode u jedan poetskiji i veseliji Miroov svet, svet u kome prestajemo da budemo obični posmatrači i postajemo deo tog oniričnog univerzuma koji je ovaj slikar umeo da prikaže kao ni jedan drugi umetnik.