|
Novine
Beogradskog čitališta Biblioteke grada Beograda
objavile su letnji trobroj (jun-jul-avgust 2008.)
posvećen obnovi i predstavljanju biblioteke Svetog
manastira Hilandara. Tim povodom je 25. juna u sali
odeljenja umetnosti Biblioteke grada, održano
predstavljanje ove publikacije na kojoj su
učestvovali glavni i odgovorni urednik Novina,
Staniša Nešić, autor nekoliko tekstova, Srđan
Stojančev i saradnik iz Zadužbine Svetog manastira
Hilandara, Srđan Stefan Milenković.
Ovo je deo teksta Staniše Nešića,
koji je zajedno sa ocem Romilom Hilandarcem,
bibliotekarom Svetog manastira Hilandara i njegovim
saradnikom Teodorom Markovićem - Todorićem, pokrenuo
i pripremio ceo projekat.
Kompletan broj lista se može preuzeti u PDF
formatu (7 MB)
Obnova kroz preobražaj
Hilandar
– obnova najznačajnije srpske biblioteke
Ovim vanrednim brojem
NBČ i BGB su se pridružile sveobuhvatnoj obnovi
Hilandara koja je počela odmah nakon požara koji je
u noći između 3. i 4. marta 2004. uništio severni
deo manastirskog kompleksa. Prvi su sami Hilandarci,
zajedno sa državom Srbijom i SPC, i pored svih
nevolja u kojima se Srbi nalaze, smelo zakoračili u
tu obnovu. Broj institucija i pojedinaca, iz Srbije
i dijaspore, a i iz sveta, iz dana u dan je rastao i
još uvek narasta.
Da nije reč samo o
obnovi sagorelog u požaru svedoči i ovaj broj NBČ.
Reč je o sveobuhvatnoj obnovi kao preobražaju
najznačajnijeg srpskog civilizacijskog temelja. O
tome ubedljivo svedoče reči bibliotekara Hilandara,
monaha Romila: „Sveti Manastir Hilandar se nalazi u
trenutku obnove. Mi želimo da obnovimo njegovu
lepotu. Ali, lepotu koja spasava. Taj zadatak ćemo
obaviti samo ako budemo pažljivi. Ako budemo
poštovali volju drveta i kamena od kojih je Manastir
bio sagrađen. Poštujući volju kamena, ulazićemo u
Tajnu Božije neizrecive lepote. Time ćemo pokazati
naše uverenje da su čovek i svet stvoreni iz nebića.
To uverenje predstavlja temelj smirenja. Smirenje je
osnovni preduslov zajednice sa Bogom. Čovek postaje
ličnost samo u ovoj zajednici. Neprekidnim trudom
svakog od nas. Danonoćnim radom mnogih monaha. Barem
onolikih naraštaja koliko ih je od nastanka
Hilandara bilo. Nastojanjima da se uprkos
iskušenjima, slabostima, teškim bolestima sačuva
zajednica sa Hristom. Tim naporom, tvorevina koja je
Ovaploćenjem i Vaskrsenjem postala Telo Hristovo,
dakle, Crkva Hristova, počeće da se preobražava. Da
poprima crte ličnosti. Jedne beskrajne ličnosti –
Hristove ličnosti“.
Sledeći ove reči NBČ
su se u ovom broju bavile samo jednim, ne manje
značajnim segmentom obnove: obnovom najznačajnije
srpske biblioteke. O tome vrstan znalac biblioteka i
bibliotekarstva, Ljubomir Durković – Jakšić piše: „U
svim etapama razvoja civilizovanog društva knjiga je
igrala istaknutu religioznu, kulturnu i društvenu
ulogu. Ona je služila kao važno sredstvo za širenje
znanja, jer je narod bez knjige isto što i tvrđava
bez oružja... Sveti Sava je shvatio značaj knjige i
zato je sa njom razvijao svoju delatnost. To je bilo
njegovo najmoćnije oružje. On je nastojao da preko
knjige prenese dotadašnje plodove znanja u srpski
narod, i u njegovom radu na knjizi je začetak
Hilandarske biblioteke“. Taj začetak je i
kodifikovan u Hilandarskom tipiku.
Svi narodi starog
sveta imali su svoje biblioteke koje su popunjavali
i pomagali sa verom da upravo kroz njih traju u
istoriji. Najumniji među Srbima, od Svetog Save do
danas, to i te kako znaju i obnavljaju ono što je
najznačajnije u njima, a to je civilizacijski kod
kroz veru da je upravo to ono što im obezbeđuje
opstanak i identitet u savremenom svetu. Tačnije,
savremeni svet još jedino na ovakvim mestima, kako
je to tačno još pre četvrt veka uočio grčki
arhimandrit Plasida, može učeći da se vrati sebi, u
sistemu savremenih civilizacija. Zapravo, cela Sveta
Gora je ne samo obrazac jedine teokratske države
danas, nego i jedna velika biblioteka, tačnije
„bibliotečka mreža“, kako danas kažu, velika
biblioteka Pravoslavne vaseljene, jer su u dvadeset
manastira, u preko sto skitova i bezbrojnih kelija
pohranjeni besceni rukopisi svih vaseljenskih
naroda, slagani vekovima i brižljivo čuvani do
danas.
Obnova Hilandara samo
je deo sveobuhvatnog preobražaja Svete Gore danas
koji se golim okom može videti na svakom koraku
perivoja Presvete Bogorodice, a to je preobražaj u
istom, Telu Hristovom. Jer pesma „Hilandarsko vreme“
bezimenog hilandarskog svetogorca kaže:
Ovde se vreme
suncem meri,
satova nema.
U suton
dan počinje,
u ponoć – podne.
Datuma nema:
svi dani nose
imena svetih.
Šta znači vreme
u bezvremenom?
Početak
i kraj svega:
Vaskrs.
Ovaj broj NBČ je po
tome i pravljen. Sa mnogo pitanja, koja su svedena
na jedno: šta mi danas kao vaseljenski narod i
Božije tvorevine činimo da održimo i unapredimo ono
što su nam ostavili preci? Za početak je dovoljno
što smo sebi postavili ovo pitanje, jer ono nije
samo retoričko. Da činimo, prema svojoj veri i snazi
pokazuje i ovaj broj u kome su sabrani neki napori,
i otvorena nova polja da činjenje to može biti veće,
bolje, organizovanije i sa mnogo više ljubavi u
Hristu koji je Alfa i Omega i bića i knjige.
U broju se prvi put
srećemo sa čudotvornom ikonom „Ublažiteljkom tuge“,
zaštitnicom Hilandarske biblioteke, koja nije samo
simbol biblioteka nego i preobražaja, jer čudo
Božije nije vašarski trik.
Na ovom broju su
radili mnogi, znani i neznani. Mnogi su pomogli da
broj bude ovakav kakav jeste. Ja im se, u ime BGB i
Uredništva NBČ, zahvaljujem zato što su imali sluha
i uma da pokažu kako i velike nesreće, kakav je bio
požar u Hilandaru, mogu da se preobraze u obnovu
temelja koji nas čini onim što jesmo, kako veli
vladika Nikolaj i precizira otac Justin. Naš
naraštaj i buduća pokoljenja mogu samo kroz
preobražaj, kroz obnovu da budu ono što jesu,
ličnosti, koje u knjizi, biblioteci, nalaze svoj put
u bespuću savremenog sveta u kome ima mnogo buke, a
nimalo tihovanja, jer buka „dekonstruiše“ tvorevinu,
a tišina rađa ličnost.
* *
*
Vrati na vrh!
|
